Инфо панел
:   Home  /  Вести  /  Жене веселог Париза

Жене веселог Париза

Сава Шумановић, Купачица, 1927, Mузеј „Ежен Буден“, Онфлер (Musee Eugene Boudin, Honfleur), Француска Credit photo Illustria

Слика „Kупачица“ од 1927. године чува се у Музеју „Ежен Буден“ у француском граду Онфлеру, где ју је недавно открио Вукадин Милашиновић. Ако су запажене црнке – Кики, краљица Монпарнаса и Ајша – обележиле последњи његов боравак у боемском Паризу, онда је ова стамена смеђокоса девојка била његов омиљен модел током претходног боравка. Ова девојка се појављује и на његовој слици „Доручак на трави“.

ЕКСКЛУЗИВНО ПОСЛЕ 85 ГОДИНА ОТКРИВЕНА НЕПОЗНАТА СЛИКА САВЕ ШУМАНОВИЋА

Весна Буројевић

Прелепи акт, дело Саве Шумановића налази се у Музеју „Ежен Буден“ у Францускоj, од 1927. године. Након више од 80 година наша јавност може да ужива у изузетном уметничком делу које је Француска влада откупила вероватно на Јесењем салону 1926. године и проследила музеју у Онфлеру. Ово сазнање и фотографију слике Купачица проследио је Галерији слика „Сава Шумановић“, стални сарадник галерије из Француске Вукадин Милашиновић, који живи и ради у Француској, преводи за галерију текстове на француски језик и истражује све о Шумановићу.

Музеј у Онфлеру, малом приморском граду у Нормандији, основан је још у 19. веку. Име је добио 1924. године по сликару Ежену Будену, који је као и Сава Шумановић највећу инспирацију пронашао у родном крају. Музеј поседује неколико збирки, од којих је збирка импресионистичког и постимпресионистичког сликарства изузетно богата.

Сазнање да се у Музеју „Ежена Будена“ у Онфлеру (Musee Eugene Boudin, Honfleur) у Француској од 1927. године налази једна слика Саве Шумановића представља веома значајно откриће за нашу националну историју уметности. Досадашње сазнања о животу и раду у Паризу, једног од најзначајнијих српских уметника прве половине двадесетог века, почивала су на штурој причи о откупу једне слике са Јесењег салона 1926. године и аутобиографског текста који је уметник написао као предговор каталога своје последње самосталне изложбе у Београду 1939. године.

Тајна под Куполом

По сопственом казивању, Шумановић је био највећи франкофил међу својим савременицима, а ипак је имао велики проблем са добијањем француске визе. Током треће деценије двадесетог века три пута је боравио у Паризу. Први пут од септембра 1920. године, до пролећа 1921. године. Похађао је курс код Андреа Лота и вратио се у Загреб пун утисака и нових ставова о сликарству. Поново се отиснуо у град светлости 1925. године. Тај други боравак најдуже је трајао, до лета 1928. године. Проблеми са визом датирају из тог времена. Уметник је веома емотивно изразио своје незадовољство, што је упркос својој осведоченој наклоности према Француској и њеној култури и уметности, свом стабилном материјалном стању и већ оствареној афирмацији као уметника, добио веома ограничену визу. Добио је визу на само 6 месеци, коју је морао продужавати, није имао право продаје слика и морао се поново уписати на неки курс. Поново је, како сам каже, „ђаковао“, што је сматрао понижавајућим. Упркос свему наведеном, тешко оптерећен неизвесношћу останка у Паризу Шумановић је управо у време другог боравка створио антологијска дела наше националне уметности 20. века. То су слике Доручак на трави, Бела ваза и свакако Пијани брод.

О учешћу Саве Шумановића на Париским салонима сачувани су подаци и коментари у часописима, као што је art vivant, и други. Он је у то време једини српски сликар којег су француски ликовни критичари приметили и коментарисали. Откриће да је француска влада баш у то време откупила за музеј једно Шумановићево платно отвара многа питања у вези тих ограничења боравка и рада. Веома је интересантна чињеница да уметник то не помиње у аутобиографском тексту поменутог предговора. Такође је познато да је Шумановић учествовао у декорисању Куполе, култне кафане, на Булевару Монпарнас 1927. године. Писао је родитељима о томе, а недавно је у потпуности расветљено учешће Саве Шумановића у декорисању Куполе. На једном од декоративних стубова насликао је четири женске фигуре. Није званично заведен као аутор, јер у том периоду није смео продавати слике, па је исплаћен преко другог аутора. Комплетна анализа рада у Куполи објављена је у публикацији Галерије Матице српске, „Тајна под Куполом“, почетком ове године.

Последњи пут Шумановић је у Паризу провео време од јесени 1928. до раног пролећа 1930. године. Доказ његовог активног учешћа у веселом и уметнички надахнутом животу на Монпаранасу је неколико актова за које је модел била чувена Кики, управо проглашена краљица Монпарнаса. У марту 1930. године напустио је Париз и никада се више није вратио у Француску. Током тог последњег боравка за омиљену тему акт, позирале су му чувене црнке, запажене жене тог веселог Париза, Кући је донео много цртежа познатих и непознатих „црнки из Париза“ (како сам пише). Првих неколико године након повратка кући, актове је сликао искључиво по њима, јер у конзервативном Ши ду није могао пронаћи модел за акт.

Облине у белој драперији

Ако су црнке обележиле последњи боравак у Паризу, онда је једна стамена смеђокоса девојка била његов омиљен модел током другог боравка, од 1925. до 1928. године. Карактеристичног профила, овај модел препознаје се на неколико дела из тог периода. До открића слике из Онфлера, ова девојка, први пут се појављује на слици Доручак на трави, једном од најзначајнијих Шумановићевих дела из 1927. године. На овом месту било би довољно само нагласити да је једини дефинисан женски лик на овој композицији и уједно једини одевен, сигурно девојка са платна које се чува у Онфлеру. Исти лик препознаје се на стубу у Куполи, као један од два женска лика које је насликао. Поново је иста девојка приказана одевена, са корпом воћа на рамену.

Ко је била та девојка? Било би интересантно сазнати да ли исти лик постоји и на платнима других уметника који су тада радили у Паризу.

На још неколико Шумановићевих слика може се препознати исти лик. На слици Акт са папучама из 1927. године, која се чува у Народном музеју у Београду, затим на платну Велики акт из 1929. године из Музеја савремене уметности у Београду, на ком је последњи пут (за сада познато) приказан исти лик. Понављање истог модела кроз дужи период карактеристично је за Шумановића. Касније је то више пута поновио. Познате су Кики, затим Ема у Шиду. Уколико није реч о емотивној вези са моделом, може се изнети претпоставка да овај модел представља почетак каснијег уобичајеног поступка употребе истог модела који ће кулминирати у циклусу Купачице (Шидијанке). Из тог разлога било би пожељно сазнати нешто више о моделу.

Слика из Онфлера без сумње један је од најлепших актова које је насликао Сава Шумановић.

Уље на платну, 120 х 100 цм, откупљено од државе и од августа 1927. године уписано у колекцију Музеја „Ежена Будена“, у Онфлеру. Ретко је излагано. У музеју не поседују друге податке о слици и аутору.

На овом делу егзистирају сви препознатљиви елементи Шумановићевог стваралаштва. Циљ, склад свих чинилаца слике чини је врхунским уметничким делом. Скулпторски моделована монументална фигура доминира простором слике, са видљивим одјецима неокласицизма и тек мало допуњена геометризованом формом у детаљима. Колорит сведен, уравнотежен, наглашена светлост која исијава из модела. Присутна је, чак наглашено, бела драперија (пратилац скоро свих Шумановићевих актова од 1921 до краја живота 1942. године), у којој као у шкољци или на облаку седи девојка, рубенсовских облина. Светлост као седеф још више доприноси сензуалности призора. Потписавши се на француском, на нетипичном месту у горњем левом углу слике, уметник очигледно није желео да потписом разбија ту белину и светлост.

Иако је потпуно у складу са свим његовим ставовима, ово дело као још неколико, не припада ниједном циклусу нити се може стилски повезати са неким другим актом. То је још један од типично Шумановићевих манира да повремено наслика дело које на први поглед нема директне везе са тадашњим преокупацијама. Најпознатији пример за такав поступак у Шиду свакако су слике Ашиковање на месечини, Крај шумаркаКупачица из Онфлера свакако заслужује нашу пажњу. Предуго је била непозната нашој јавности. Француска држава препознала је вредност уметника и његовог дела и откупила слику Купачица давне 1926. године. Поменута прича с почетка текста о откупу слике са Јесењег салона 1926. године можда има упоришта у пронађеном каталогу Salon du Franc, „Paris – Midi“, од октобра 1926. године. На овом салону излагала су 142 уметника из целог света, Фужита, Терјешковић, Папазоф… Под редним бројем 32. Choumanovitch Sava, слика Купачица, 116 х 130 цм продата је непознатом купцу за 3.090 франака. Почетна цена слике била је 720 франака. Очигледно у Француској има још Шумановићевих слика.

*Галерија слика „Сава Шумановић“ Шид

Преузето из: ПолитикаКултурни додатак, Београд, 31. август 2013.

x
Обавештавамо Вас да ће Галеријa слика „Сава Шумановић“ у Шиду бити затворена за посетиоце од петка 26. маја до среде 31. маја 2017. године.