Инфо панел
:   Home  /  Хронологија  /  Под дрвећем

Под дрвећем

Шидијанке (Купачице)

 

„Мислим да Вам неће дојадити тај циклус „Шидијанки“ купачица, које стварно и не постоје у Шиду, (јер у потоку се купају само деца и кадгод која девојка сакривена џбуњем). Мучила ме је одавно жеља да начиним за себе самога такав циклус где се исте фигуре понављају, јер сам видео, да су сликари често баш тиме добијали јединство стила (Реноар, Марес), а крај тога тај плави модел, који ми је у Шиду позирао (боље него модели које сам имао у Паризу), био је једини, који сам имао за тих 10 год.“

Шидијанке представљају посебан и веома интригантан циклус у опусу Саве Шумановића. Тачан број композиција које су чиниле овај циклус није утврђен. У галерији у Шиду чува се 37 композиција. Циклус је у потпуности представљен на изложби у Београду 1939. године, следећи пут било је то 1997. године у галерији Шиду.

Шидијанке су део сталне поставке галерије. Густо, без размака, постављене једна уз другу, на најдужем зиду изложбеног простора, смењују се у правилном ритму, композиције са три и пет фигура. Утисак монументалног античког фриза никог не оставља равнодушним. „Генерални утисак ових слика заиста је фасцинантан, неупоредив ни са чиме у домаћем, а можда није претерано рећи ни са чиме у тадашњем европском сликарству“

Да би се комплексније сагледао овај циклус потребно је указати на неке чињенице. Првих пет година у Шиду Шумановић није имао модел за акт. Стиче се утисак да је од момента када се договорио са Бебом, девојком која је певала у једној кафани у Шиду, све било решено. На основу уметникових записа на блинд рамовима појединих слика, где наводи датуме почетка и завршетка рада на композицијама, уочава се брзина којом је стварао слике. Очигледно је уметник имао потпуно дефинисану визију циклуса, коју је преостало још једино реализовати. Није остало забележено да је Шумановић тражио још неки модел. Била му је довољна једна фигура жене да оствари оно што је желео. Циклус је започео сликама са једним актом, постепено је повeћавао димензије слика и истовремено увећавао број актова. Највећи формати су димензија 250 х 190 цм, на којима је распоредио пет или седам актова.

У првом плану на композицијама постављене су наге фигуре, како седе, леже а најчешће стоје. По правилу су обавијене или седе на белом платну које скрива њихову интиму. Ухваћене у покрету који више подсећа на позу него на покрет, стварају тако неки замишљени ритам. Пејзаж у ком су распоређене фигуре није стваран, иако је препознатљив. Иконографски детаљи, распоред фигура, препознатљиве позе које заузимају купачице и општи утисак изазивају спонтано сећања на античку уметност, на ренесансу, као што је одмах уочено (Ботичелија, Тицијана ) и многе друге великане, из каснијих епоха попут Енгра, Манеа, Реноара…“ Може се рећи да је Шумановић у Шидијанкама наслутио уметност цитата. Ако се боље погледа положај сваке фигуре, јасно се уочава да је уметник у ткиво својих композиција унео општепознате актове чији су аутори велики мајстори светске уметности.“

У потрази за правим решењем, како да што боље изрази светлост дошао је до контуре „Контуром могу јаче сунце да изразим као и јако светло.“ Из тог разлога јака, наглашена контура обавија све фигуре.

Од појављивања у јавности Шидијанки, протекло је више од 70 година. Од првих коментара, до данашњих дана Шидијанке су поделиле ликовне стручњаке у две струје. Већина у њима види велике уметничке вредности, оригиналност и визионарство Саве Шумановића. У ликовној уметности оног времена не постоје остварења са којим би се овај циклус могао директно повезати.

За разумевање уметникових визија и потреба да створи једно овакво уметничко дело, потребно је сагледати га као циклус, као целину, спознати суштину идеје, тек након тога је детаљном анализом потврдити.

Ове композиције великих димензија, уједно су и носиоци великих порука. Уметник води лични дијалог са вишевековном традицијом, старе мајсторе следи и поштује, али истовремено има потребу да настави на свој начин. Понављајући небројено пута један те исти мотив, наго женско тело, он тиме наглашава важност мотива. Наго женско тело од праисторије, од Вилендорфске Венере, појављује се као симбол плодности, продужетка врсте, исконске потребе човечанства. Улога жене је у историји цивилизације непромењива, једнако битна, а све друго су ситнице на позорници живота. Позорнице на овим композицијама имају праве кулисе, или их замњује драперије или црвени зид. Једна ситница попут потпетице на сандалама, од античких претвори их у савремене, прескочивши при том двадесетак векова. Жена је иста.

x
Обавештавамо Вас да ће Галеријa слика „Сава Шумановић“ у Шиду бити затворена за посетиоце од петка 26. маја до среде 31. маја 2017. године.