Инфо панел
:   Home  /  Хронологија  /  Модел у атељеу

Модел у атељеу

Током дуге историје уметности, многи су уметници радо сликали себе и свој радни простор. Сава Шумановић учинио је то тек неколико пута. На многобројним делима креирао је свет слике, преносећи на платно оно што својим оком сликара види, независно да ли се ради о пејзажу или некој другој теми. Неуморно је бележио своје визуелне доживљаје који се могу поредити са дневником који свакодневно води. Уместо да исписује странице он је исликавао платна. У том контексту слика Модел у атељеу може се схватити као једна страница дневника уметника са битним садржајем. Дозволивши поглед у свој атеље, начинио је воајера од сваког посматрача. У атељеу влада уобичајена радна атмосфера. Централно место у композицији припада моделу, девојци која лежи нага на каучу црвене боје, чиме је додатно наглашена важност модела. Недостаје јој само један детаљ, па да заиста постане најважнији део слике. Нема дефинисане црте лица, што је елиминише као носиоца садржаја слике. Модел је поновљен још једном, на платну које уметник тек ради, такође без лика. На слици постоји још једна фигура која доминира сценом. У првом плану је уметник, који окренут леђима посматрачу, слика. Фигура уметника, образује дијагоналу са бојама и алатом који држи у обе руке. Тим поступком потпуно је изједначио прибор за сликање и себе, извођача. Уметник као и модел, нема лице. Њихова улога на слици је иста. Нешто друго влада овим призором. Пажљивим посматрањем на слици се уочава четири слике. Две слике су наслоњене на зид иза модела, једна урамљена доминира изнад модела, а једна је на штафелају и управо на њој уметник ради. Понављајући неколико пута, на различите начине, присуство слика на слици, уметник је једноставним ликовним поступком указао шта му је битно, односно шта сматра најважнијим. Свет слике који ствара по својој вољи, њему је најважнији. Послужио се једним иконографским детаљем да избрише сваку сумњу. Слика на штафелају, она на којој ради, урамљена је у богат, златан рам. У реалном свету, уметник никада не урамљује слику док је ствара. У свету слике, свету који уметник ствара по својој мери, све му је дозвољено.